Adriatica soap

Napravila sam voštanu pločicu sa sušenim plodovima I
ne mogu da se nagledam
njene lepote,
lepote koju nam priroda nudi…

Nežna graciozna stabljika…
boja osušenih glavica…
atmosfera koju pružaju.

Skoro da mogu da ih zamislim
kako se lelujaju na vetru,
da osetim miris oko njih.

Zašto se toliko divim prirodi?
Zato što tu jedno ne važi
„Lepota je u oku posmatrača“.
Niko nije ostao imun na lepotu
prirode…
svi uživamo u pogledu na
morsko plavetnilo,
na nemiran talas koji zapljuskuje
obalu,
na šum breza kada duva
povetarac,
na igru sunčeve svetlosti u
gustoj šumi,
na zvuk pucketanja oblica
u vatri…

Ne mogu da svakodnevno
uživam u prizorima koje nam daje priroda…
ali mogu ponekad,
kada mi vreme i obaveze to dozvole.
Ali tada,
upijam svakim delom sebe
tu lepotu,
te prizore,
zvuke,
mirise i
punim baterije do sledećeg p**a.
Do sledeće doze ljubavi…

Neka je samo priroda oko nas.
🌱🌷