vericadjokic_nutricionista

Destruktivna osećanja sputavaju napredak u svakom segmentu života.

Put do idealne kilaže uvek je put ličnog razvoja.

Poenta regulisanje ishrane je rad na emotivnim okidačima koji nam dupliraju porcije.

Uvek ćemo izgledati uvek tačno onako koliko radimo na sebi, koliko smo načisto sa svojim osećanjima i načinom na koji ih ispoljavamo.

Ishrana je samo manifestacija, ne hrane koju smo uneli – nego RAZLOGA zašto jesmo.

Zato, svaka promena ishrane treba da počne U NAMA - gde je izvor isceljenja, ličnog razvoja i procvata.

ZAŠTO DIJETE NISU REŠENJE

Dijete su poslednja stvar koja nam je potrebna kada želimo da izgubimo višak kilograma.

Tada, u fazi kada nam je potrebno da najviše volimo i podržimo sami sebe, da sami sebi pružimo nešto pozitivno, dobro i snažno - mi sebe iscrpljujemo, mučimo i bacamo na samo dno.
U svetu dijeta vlada NEMOJ, NESMEŠ, ODREKNI SE, ZABRANJENO, STROGO ZABRANJENO... Nimalo ljubavi tu nema.

Do suvišnih kilograma vodi neka teška životna faza, bol, potiskivanje osećanja, usamljenost, manjak samopouzdanja, motivacije, ljubavi prema sebi..ili neko drugo duševno stanje.

„Hamburger i čokolada“ su samo posledica.

Dijete uvek produbljuju emocije zbog kojih smo na prvom mestu i došli do viška kilograma .
KILOGRAMI SE REŠAVAJU LIČNIM RAZVOJEM KOJI NAM OMOGUĆAVA DA SE SUOČAVAMO I REŠIMO TAKVA OSEĆANJA.
Tada nam „hamburger i čokolada“ neće biti potrebni – ne zato što „ne smemo“ da ih jedemo, nego zato što zaista ne želimo. Nemamo potrebu.
Dijete uvek produbljuju emotivne konflikte zbog kojih smo na prvom mestu I došli do viška kilograma .
Dijete ne uspevaju jer ne možemo da prevarimo sebe.
Kilogrami se vraćaju jer nismo rešili uzrok.
Dijete šokiraju telo a ne leče ga.
One nas vode u osećaj krivice i neuspeha.
Dijete ubijaju samopouzdanje, i inficiraju nezadovoljstvom svaki deo našeg života.
Biću im večiti protivnik.
Uloga Ishrane je da pojača vezu između naših misli, osećanja I tela. Ona treba da poteče našim venama kao ljubav, energija I snaga...da postane deo naše ličnosti, deo karaktera..da se saživi sa svakom našom niti...
Jer, mi jesmo ono što jedemo, I ono što jedemo nesumnjivo govori o nama.

Ovaj neodoljivi keks je postan na vodi ( i vegetarijanski samim tim), i definitivno dokazuje da za ukus nisu neophodni rsni sastojci nego - masta :)

PRICA IZ ORDINACIJE
Imala sam pacijentkinju koja je došla sa izraženim metaboličkim poremećajem – oscilacije u kilaži, povremeno prejedanje, bulimične epizode. Naravno da je bilo važno postaviti ishranu, laku svarljivu, punu elektrolita, vlakana i minerala, međutim djagnostika ishrane je pre svega djagnostika duše i zato smo krenule – baš odatle.

Ova dama sa pretoplom dušom zapravo je samu sebe zarobila ljubavlju prema jednom čoveku divne naravi ali veoma slabog karaktera. Ona ga je i gurala, i vukla, i gradila samopouzdanje i tešila što ga ne poseduje..bila je majka, stub, oslonac, vođa...sve osim onoga što je zapravo suštinski bila – nežna žena.
I dok se njen razum borio da od dečaka napravi muškarca, da bi mogla nekada da oseti zaštitu i oslonac, njeno telo je registrovalo i jasno pokazivalo bunt njenog unutrašnjeg bića.

Gubila se u ogromnoj energiji koju je ulivala i u tome što je na kraju dana ostajala sama, iscrpljena sa celim domom, vezom, i osobom na sopstvenim ramenima.

NEMIR RASKIDA DOSLUH SA TELOM, I TADA JEDEMO SVE ŠTA NAM PADNE POD RUKU. HRANA TADA GUBI SMISAO – DA PRIJA I LEČI, I POSTAJE IZVOR TOKSINA I LOŠIH OSEĆANJA.

U sledećoj fazi rada otišle smo još dublje.Zašto se uopšte našla u takvoj vezi?

Zato što je u sebi imala „program“ da je vredna da bude voljena samo ako daje, čini, daje, daje...bez mere i granice.
„Ako sam ja samo ja, i ako ne dajem konstantno – ko bi me voleo?“ rekla je jednom i to je bio znak da odlično napredujemo.

Njena ishrana je morala biti uvremenjena bez kompromisa. Doručak je morao imati puno voća, lana, biljno mleko i strukturu šejka. Ručak obrok salata od bogatih sastojaka sa prelivima od orašastih plodova. Večera potaži od povrća sa kinoom, pirinčem ili prosom.

Tako je i bilo.

Osam meseci kasnije, nakon puno neuspešnih pokušaja da njen partner poradi na sopstvenom samopouzdanju, ta veza je ostala iza nje.

Čovek koji joj se tada najviše našao je njen višegodišnji prijatelj, zreo, stabilan i neko ko je odlično poznaje i koji se baš tada razveo.

Ostalo je istorija, ne možemo baš sve da otkrijemo, ali reći ćemo ovo – trudnoća za sada protice besprekorno ;)

Zato što su rigorozne, deficitarne, neprilagođene našem ukusu i načinu života i – potpuno pogrešne.

Većina prekršenih dijeta nije stvar ličnog neuspeha nego posledica normalnog rada organizma koji se sa razlogom buni.
I dok se ljutimo na sebe, krivimo, osećamo neuspešnim, neistrajnim, nedovoljno dobrim...naš organizam zapravo samo pokušava – da nas voli.

Uradiće to tako što će svojim prirodnim nagonima da pojedemo šta nam treba nadjačati našu volju da istrajemo u nepravilnim dijetama.

Naročito nas dijete bazirane na broju kalorija ubacuju u začarani krug – dok ih pratimo možda I imamo rezultate, ali čim zastanemo – eto nama nazad naših kilograma, sa kamatom.

I tako klizimo iz dijete u dijetu, sa nekim nedefinisanim periodima “između”, dok umesto manjka kilograma samo dobijamo – višak frustracija.

SA SVAKOM NEUSPELOM DIJETOM NEGATIVNA OSEĆANJA PREMA SAMOM SEBI SU VEĆA. SVE JE VEĆA NESIGURNOST, NERVOZA I OPTEREĆENOST JELOM. OVA OSEĆANJA MENJAJU SLIKU KOJU IMAMO O SEBI I TO SE ČESTO PRENOSI I NA DRUGE OBLASTI ŽIVOTA.

Naše telo voli izvesnost, uravnoteženost I mir – baš kao I mi.

Dijete su poslednja stvar koja nam je potrebna kada želimo da izgubimo višak kilograma.

Tada, u fazi kada nam je potrebno da najviše volimo i podržimo sami sebe, da sami sebi pružimo nešto pozitivno, dobro i snažno - mi sebe iscrpljujemo, mučimo i bacamo na samo dno.

Dijete uvek produbljuju emotivne konflikte zbog kojih smo na prvom mestu I došli do viška kilograma.

Dijete šokiraju telo a ne leče ga.

One nas vode u osećaj krivice i neuspeha.

Dijete ubijaju samopouzdanje, i inficiraju nezadovoljstvom svaki deo našeg života.

Biću im večiti protivnik.

Uloga Ishrane je da pojača vezu između naših misli, osećanja I tela. Ona treba da poteče našim venama kao ljubav, energija I snaga...da postane deo naše ličnosti, deo karaktera..da se saživi sa svakom našom niti.

Jer, mi jesmo ono što jedemo, I ono što jedemo nesumnjivo govori o nama.

Devojčica visine mog radnog stola, ušetala je u ordinaciju jednog dana, držeći za ruku majku zabrinutih očiju.

Od malih nogu je primala gomile prejakih lekova, kortikosteroida, rađeni su joj svi ultrazvuci, skeneri, analize, brisevi...i niko nije mogao tačno da kaže šta tačno sa njom toliko nije u redu.

Temperature preko 39 koje su teško spadale, „artritična psorijaza“ kako im je rečeno bez dovoljno osnova, nedefinisano gubljenje daha i gušenja. Papiri su se gomilali a jedini ishod je bio davanje najtežih lekova.
Što veća hrpa papira to više lekova. Nepisano pravilo.

Pogled na nju tako živahnu i rumenu uopšte mi nije išao uz priču o njenim dijagnozama.

Deca ne vole ordinacije. Oni su pokunjeni, tužni, jer osećaju brigu roditelja, poslušno sede po inerciji spremni na sve što im se kaže.

Mala Ana je naprotiv, bila raspoložena, jer je dobijala baš ono po šta je „došla“ – roditeljsku pažnju.

Rođena je kao voljeno ali neplanirano dete i ta priča je pratila celu trudnoću i odtrastanje. Roditelji su starijeg sina spremali za dolazak bebe, da bi je što bolje prihvatio.

„Beba nije ništa bitno, ne menja ništa“, govorili su.

U svojoj divnoj nameri da se porodica mirno adaptira na dolazak novog člana izostavili jednu stvar – da i njemu obezbede mesto.

MALA ANA JE RAZVIJALA SVE JAČU POTREBU DA PRESTANE DA BUDE „NEVIDLJIVA BEBA KOJA SE ETO DOGODILA PA SU JE PRIHVATILI“. ONA JE OD SVOG MALOG TELA NAPRAVILA PRAVI MEHANIZAM PRIVLAČENJA PAŽNJE.

Svrab, gušenja, držanje temperature..sve je bilo kontrolisano emocionalnim potrebama njenog malog bića.

TO ŠTO NIKO NIJE MOGAO DA USTANOVI PRECIZNU DIJAGNOZU JE ZATO ŠTO ONA – NIJE NI POSTOJALA. NE ONAKVA ZA KAKVOM SU TRAGALI.

Kockice su se zaista sa lakoćom sklopile. Ovoj lepoj devojčici je trebalo priznati njeno mesto.

ONA SE NIJE PODAZUMEVALA – ONA JE POSTOJALA.

Onoga trenutka kada su oči bile uprte u nju i kada je savršeno zdrava, njeni mehanizmi su izgubili svoju svrhu i sve više jenjavali.

A šta tek mi odrasli radimo da bismo nekada privukli nečiju pažnju. Bolje nam je da ćutimo. Pa ipak, ako je to ikada bio način da osvestimo nečiju ljubav – imalo je smisla, zar ne...; )

Holistička priroda čoveka je naša najveća istina. Sva znanja koja naokolo skupljamo samo su delići velike , prelepe petodimenzionalne slagalice zvane ljudsko biće. Jer zaista, mi smo psiho – fizičko- emocionalno – intelektualno- energetska celina.
Zdravlje je balans, odnosno uravnoteženost svih ovih elemenata.
Zvuči beskrajno teško na prvi pogled, ali ako malo bolje pogledamo – zapravo i nije tako.
Ukoliko razumemo da baš na ovoj relaciji nastaju sva oboljenja,niće nam jasno da su sve dijagnoze jednostavno suvišne. Nepotrebne. Polutačne. I nijedna ne vodi do recepta za istinsko ozdravljenje jer ne sagledava sve naše „dimenzije“.
Čovek koji shvati da na ovim osnovama počiva zdravlje, neće gledate u pojedinačne minerale svoje krvne slike, ili hormone, ili kilogram viška. On će uvideti da se gvožđe podiže samopouzdanjem, C vitamin životnom energijom, magnezijum smanjenjem očekivanja, hormoni odnosom prema okolnostima na koje ne možemo da utičemo osim da menjamo – baš sebe.
Holistička spoznaja zdravlja neminovno vuče za sobom ishranu kao energiju koja pokreće sve točkove. Pomisao da bilo kakva dijeta ili kratkoročan režim imaju bilo kakve veze sa tim, banalizuje nas do mere koja još nije izmerena 😊
Priroda je ispisala sve parametre zdravlja, i može blagotvorno da utiče na sve, osim na našu svojeglavost u kojoj mislimo da sve više znamo dok smo zapravo od pravih istina – sve dalje.

Čuveni jo-jo efekat o kome se priča sa razočarenjem samo je jedna od potvrda koliko zapravo malo znamo o svom telu – i sebi. Taj jo-jo efekat nam baca zapravo sve istine o nama pravo u lice kao hladan tuš, i ja ga zapravo obožavam.

Šta on nama zapravo poručuje? - REŠI UZROK!

Iza svakog viška kilograma stoji neki disbalans u tome kako se osećamo u svojoj koži i životu koji smo za sebe kreirali, kako se postavljamo prema okolnostima na koje možemo i ne možemo da utičemo, prema stresu, porodičnim i drugim odnosima, svojoj prošlosti i budućnosti.

IZA ČINIJE PUNIH KROFNI ILI VELIKE PICE KOJU SMO STAVILI ISPRED SEBE NE STOJI REALNA GLAD KOJA ĆE STVORITI NEKI VIŠAK KILOGRAMA, PA DA ONDA NA TO TREBA DA PRIMENIMO NEKU GLUPU DIJETU KOJA ĆE IH ELIMINISATI.PRAVA ISTINA O HRANI JE MNOGO DALEKO OD TOGA.

U našem tanjiru se nalaze naše neizgovorene reči, potisnuta osećanja, razočarenja, nesigurnosti, emocionalne boli, traume... Da li se to zaista rešava dijetom?

Ne bih rekla.

Sklad sa hranom zavisi od sklada sa sobom. Kada uvidimo i lečimo uzroke – kilogrami otpadaju staloženo i trajno.

NAŠE TELO JE PREVIŠE MUDRO DA BISMO GA POSMATRALI POVRŠNO. SVAKI KILOGRAM VIŠKA JE NENUČENA LEKCIJA NA KOJU NAS VRAĆA, ONA KOJU SIGURNO ZNAMO I OSEĆAMO DUBOKO U SEBI.

I zato, da – obožavam jo-jo efekat, jer nas vraća na mesta sa kojih smo davno otišli - na uzroke, suštine i duboke istine.

Dijagnostika ishrane je zapravo – dijagnostika duše, i smo tako može da se leči.

-jo

ŠTA JESTI U KARANTINU
Ishrana u karantinu treba da bude bazne PH vrednosti i da se unosi redovno, da bi nam raspoloženje bilo stabilno, a hormoni stresa mirni,treba da bude prilagođena vrsti energije koja se sada troši – to nije više energija za fizičke aktivnosti zbog kojih treba povećati proteine, kalorije i masti.
Idealna za ovaj period je hrana koja se lako vari, koja je topla, udobna za naš probavni trakt i blagotvorna za ceo naš organizam.
Važno je i sprečimo gojenje povećanim unosom celuloznih i semiceluloznih vlakana iz svežih namirnica.
Zato su pravi izbor u karantinu – BAZNE NAMIRNICE. A evo i zašto:
👉one se lako vare i postepeno oslobađaju ravnomernu energiju zbog koje se osećamo laganim a sitim 4h.
👉u procesu njihovog varenja ne dolazi do stvaranja kiselina čije prekomerno prisustvo remeti PH vrednost organizma, i čini nas sklonijim prehladama, virusima i drugim obolenjima.
👉način na koji se vare ne troše zalihe minerala – kalcijuma, fosfora, magnezijuma, kao što je slučaj sa konzumiranjem „kiselih“ namirnica.

Uvek kada imamo deficit nekih minerala, pre nego što posegnemo za suplementacijom, prvo treba da zapušimo „rupe“ kroz koje nam minerali odlaze, pa tek onda da po potrebi posegnemo za dodacima. ⭐Bazne namirnice su:⭐ Sočivo, crni luk, beli luk, kupus, šargarepa, krompir, batat krompir, bundeva, paprika, praziluk, grašak, brokoli, rukola, kukuruz, peršun, jabukovo sirće

Od voća treba da forsiramo limun, jabuke, kruške, aroniju.

I gde god možemo treba da stavljamo kurkumu ili đumbir.

Konačno, vanredne okolnosti mogu biti i prilika da se vratimo glavnom začinu bez kojeg nema zdravlja, a to su – ljubav i toplina skladnog porodičnog ručka.❤..