Phyto Pharma

Maslačkov dvojnik, podbel (latinski Tuѕѕіlago Farfara) ima još mnogo imena: kozja brada, marta, konjsko kopito, kopitnjak, podbio, lepuh, lepuk, oselsko kopito (osel = magarac), belokopitnjak, podbelek, podbilj. Zbog različite boje gornje i donje strane lista, ali i zbog toga što je istovremeno i lekovit i otrovan, Rusi ga zovu majka i maćeha (мать и мачеха).
Ne deli slavu visibabe i maslačka, ali je pravi vesnik proleća (ili bar kraja zime). Pojavljuje se, cvetajući žutim cvetom, na poljima u februaru ili početkom marta, već u skladu sa vremenskim prilikama.
Čaj od podbela se ubraja u najmoćnije prirodne lekove za hronični kašalj, upalu pluća, upalu plućne maramice, bronhitis, laringitis i astmu.
Interesantno, stari narodni lekari su ga koristili i za izazivanje abortusa. Otuda i danas stoji upozorenje da trudnice uopšte ne bi trebalo da ga koriste. Zapravo, terapija čajem od podbela inače ne bi trebalo da traje duže od tri-četiri nedelje u kontinuitetu i zbog toga što može ozbiljno da ošteti jetru. Za pravilnu upotrebu i nabavku preparata od podbela, uvek pitajte stručna lica.

Februaru su Stari Sloveni dali ime veljača zato što dani bivaju sve duži (velji). S dužim februarskim danima za branje dospevaju: maslačak, podbel, pupoljci breze, imela, zubača i pirevina.

Trebalo bi da smo u najhladnijem periodu godine, ali ovi, naizgled, prolećni dani kao da su razbudili prirodu mimo rasporeda.

Srećan Dan svetog Jovana muzičarima, krojačima, saračima, kafedžijama, oštračima, odgajivačima ptica (ovo niste znali!) i svima ostalima koji slave.

Sezona praznovanja susreće sezonu gripa i prehlade. Ima li boljeg perioda u godini za ovu infografiku?

Rusi pravoslavnu novu godinu zovu Ста́рый Но́вый год, što znači Stara Nova godina. Šta kažete? Oksimoron! Nema veze... Srećna vam i Stara Nova godina!

Znate li šta su fitotoponimi? To su nazivi mesta, planina, reka i jezera dobijeni prema biljkama. Među najpoznatijim fitotoponimima kod nas su: Leskovac, Žitorađa, Topola, Bačka Topola, Orašac, Zlatibor, Trstenik. Neki fitotoponimi su vrlo česti - Grabovac, Cerovac, Drenovac ili Brestovac. Za neke možda prvi put čujete: Gavez, Jabučevo, Jasenovik, Jasika, Kupusina, Veliko Orašje. Ima i nekih koji, na prvi pogled, nemaju logičnu vezu sa biljkama: Visočka Ržana (raž), Bzovik (zova ili starinski bzova), Valakonje (dolina pod drvetom jove na vlaškom), Šid (stara reč „sita“ koja označava šikaru ili šipražje).
Setite se i vi nekog fitotoponima.

Apotropajon ili apotropej (starogrčki: ἀποτρέπειν = odvraćati) je bilo koji predmet koji, prema narodnom verovanju, rasteruje loše uticaje, uroke i nesreću.
U našoj narodnoj medicini (ali i vradžbinama) od svih biljaka najuticajniji apotropajon je beli luk. Pored toga što je u narodu gotovo univerzalni lek (panakeja) i što ima neuporediva preventivna svojstva, odvajkada se koristi i kao neka vrsta amajlije. Na njega ne sme nikakva nečastiva sila, plaše ga se vampiri, veštice, demoni, noćnice, aveti, vodenjaci i ostali. Možda nije loše da znate da je najdelotvornijim i za lečenje i za bajanje smatran beli luk koji je bio upleten u ivanjski venčić.
Sujevernijima može da pomogne i u izboru partnera: „Koja ne jede beloga luka, smatra se za vešticu..."

Ruzmarin je koristan za poboljšanje opšte cirkulacije i poboljšanje protoka krvi u mozgu. Tako može da popravi spoznajne procese i reši poneku lakšu glavobolju.
Opojnu aromu ruzmarina samu po sebi smatraju lekovitom, a aromaterapija svežom ili osušenom biljkom (ili etarskim uljem) poboljšava pamćenje, koncentraciju, ublažava stres i anksioznost. Još od antičkih vremena postoji običaj da studenti stavljaju grančicu ruzmarina iza uva tokom stresnih ispita. Staro verovanje kaže i da će se onaj koji zadene ruzmarin iza uva (ili ga ubaci u čašu), pre nego što se lati pića, sećati svega izrečenog pod uticajem alkohola. Eto diskretne preporuke za ove praznične dane onima koji su sigurni da žele da se sećaju svega i sutradan.
Živeli!

Badnjak se, tradicionalno, pravi od grane cera ili hrasta. Možda niste znali da mogu da ih zamene i bukva, grab, šljiva ili dunja. Naše komšije, Bugari, za badnjak biraju brest ili krušku. Ne treba vam celo drvo, dovoljna je i grančica. Srećan Badnji dan!